Građevinarstvo | Arhitektura | Konkursi | Građevinske firme | Građevinske mašine
Glavni meni
Početna strana

Novosti
YU Build obuke
Događaji
Konkursi i tenderi
Časopisi
Knjige
Zakoni i propisi
Građevinske firme
Softver
Građevinske mašine

Pretraga
Prijatelji
Kontaktirajte nas
Marketing
YU Build obuke
BelRe
O nama
YU Build je firma koja se bavi pružanjem konsultantskih usluga u oblasti građevinarstva za uspešnu realizaciju projekta od prve ideje do završetka gradnje.
YU Build tim
 
  YU Build Više o nama...  
Ponuda poslova
Želite da radite u struci?

Pogledajte ponudu svih poslova u arhitekturi i građevinarstvu.

Najnoviji poslovi:
Prijatelji


 


FORUM+ Štampaj E-mail

Arhitektura je okvir javnog i privatnog čovekovog življenja u harmoniji s prirod

Monday, 30. July 2007.
FORUM+Arhitekta Branislav Milenković (1926, Beograd) pripada onim stvaraocima širokog obrazovanja i radoznalog duha čija su graditeljska ubeđenja duboko ukorenjena u arhitekturu moderne. Za njega u arhitekturi forma i sadržaj zapravo jesu jedno a tajna građenja nalazi se u stvorenom prostoru, njegovoj unutrašnjoj motivaciji, opravdanosti, logici. U svom plodotvornom i svestranom radu bavi se svim vidovima arhitektonske struke: i teorijom i projektovanjem i izvođenjem i podučavanjem. Arhitekta Branislav Milenković utisnuo je dubok trag i prepoznatljiv pečat u tzv. “beogradsku školu stanovanja”, koja je u teoriji i praksi već razaznata kao osobena i posebna u srpskoj arhitekturi. Njegova teorijska zapažanja, britke misli i beskompromisni mada ne i isključivi stavovi, uvek su imali poklonike kako u tek stasalim graditeljima tako i kolegama i stručnjacima.

Arhitektonski fakultet završio je u Beogradu 1951. godine u klasi profesora Mate Baylona. Radni vek 1951. – 1991. godine proveo je na Arhitektonskom fakultetu sledeći put od asistenta do redovnoig profesora. Na istom fakultetu doktorirao je 1977. godine. Istovremeno od 1953. – 1957. godine radi u projektnom birou Prostor a 1973. – 1982. godine u birou Osnova. Godine 2005. prestao je sa nastavom i rukovodjenjem poslediplomskih studija Arhitektonska organizacija prostora na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Kako biste odslikali atmosferu doba kada ste kao mlad arhitekta u vreme socrealizma iskoračili u svet građenja? Čemu ste težili, koji su bili vaši uzori?

To je bilo vreme raskida sa socrealizmom. Godine 1953. B. Bogdanović, Vasiljević, A. Brkić i ja osnovali smo jednu grupu sa idejom da se izborimo sa biroktarskim odnosima tzv. revizione komisije Srbije koju je vodio čuveni inženjer arhitekta Živa Đorđević. Želeli smo da svekoliku kontrolu građenja svedemo na tehničku meru. Međutim, to je ipak bio mladalački zanos. Mada moram primetiti da je svako od nas, u neku ruku, ostao na tom buntovnom putu kontinualnog preispitivanja struke.

U pogledu arhitekture moj uzor bio je i ostao Le Korbizje. Sve ono što je on radio ima svoje mesto i uporište u teoriji. Smatram da jednom treba jasno reći da je forma sama sadržina a sadržina da je sama forma. Kada je Le Korbizje rekao da je kuća mašina za stanovanje tada je mašina predstavljala sam simbol napretka, savršenog rada i koristi. To je za mene jedan ubedljiv i neoboriv stav.

Od početka vaše profesionalne aktivnosti šta vas je najviše zanimalo? Kako ste došli do svojih strukturalističih postavki u arhitekturi?

Imao sam sklonost prema pedagogiji, i to ne samo da prenosim znanje, već i ideje, simbole. Svake godine tokom leta, zahvaljujući profesoru Branislavu Kojiću, putovali smo i obilazili sela u Makedoniji, Kosovu i Metohiji, po jugu Srbije. Tu smo prikuljali važne podatke koji su potvrđivali večitost principa građenja i razumevanja arhetipova. Tada sam počeo da pratim tzv. narodsku, gradsku arhitekturu. Sa Z. Petrovićem i ekipom bio sam nekoliko puta u Prizrenu. Upravo tu smo istraživali sisteme kako se gradi kuća, počevši od parcele, do njene građevinske osobenosti. Sada kad promislim, baš tu se i začela priča o strukturalizmu.

Setimo se samo činjenice da kada su mladi strukturalisti razbili CIAM 1956. godine u Dubrovniku, nama je već tada bila sasvim prisna i poznata jaka veza između novog strukturalističkog gledišta i onog staromodnog odnosa proizašlog iz narodnog iskustva. Tokom istraživanja tih godina došli smo do zaključka da, kuća nije samo zatvoren kubus koji se unutra deli prema željama, volji i potrebama, nego da se kuća sastoji od jedinica koje, kao kod strukture, imaju neku svoju unutrašnju individualnost i logiku i tesne veze u sklopu celine. Upravo takav odnos izgrađenog prostora meni je bio cilj. Na tom poslu sam ceo život sa svojom suprugom istrajavao. To je taj strukturalistički princip.

U to vreme to jeste bila novina, avangardan iskorak, na koji način ste proveravali svoje teze?

Mislim da arhitektonski konkursi jesu najprikladniji način da arhitekta vežba svoj posao. Na osnovu dobijenog programa možete tokom projektovanja da primenite svoje stavove. Pravite nov prostor, tu ste potpuno slobodni. Na svakom konkursu gde se razmatrala stambena arhietktura pokušali smo da pratimo odredjenu ideju. Kuća ne može da bude jedna kocka ili paralelopiped na kome samo bušite nekakve otvore. Polazili smo od pretpostavke da svaka strukturalna jedinica ima svoj individualitet, život koji nije ugrožen celinom i njenim zahtevima.

Da produbimo priču o strukturalizmu sve to ipak dotiče filosofiju, nataložena istorijska iskustva?

Da za mene je strukturalizam proizlazio iz arhetipskih elemenata istraživanja. Uvek se vraćam na Lefevra i njegovu kritiku svakodnevnog života. Sociologija u celoj priči o arhitekturi veoma je bitna. Jedno vreme održavani su sastanci u Herceg Novom. Zvali su se Nauka i društvo. Tu smo analizirali razne teme pa i prostor i svetlo u Vizantijskoj arhitekturi. Zanimljivo je zapaziti da je cela vizantijska arhitektura zasnovana upravo na unutrašnjem prostoru i svetlu. U tom smislu divimo se Aja Sofiji, Sinan pašinoj džamiji, ili pak manastiru Žiči koji je po meni sigurno jedan od najlepših. Ja volim zgusnutu formu, pogotovo onu koja vam u smislu svetlosnih efekata daje osoben i ugodan prostor.

Učestvovali ste na brojnim konkursima za Novi Beograd. Koji su bili Vaši predlozi?

Arhitekta Borko Novaković nam je (meni, mojoj supruzi Elzi i Z. Petroviću koji smo radili zajedno) jednom rekao: Dosta vašeg seljačkog urbanizma. Jer mi nikada nismo radili one dugačke šibice i napolitanke, težili smo da blok ima svoj unutrašnji život.
Ipak mора se priznati da se u Novom Beogradu ne živi rdjavo. Taj novi grad ima svetlost, zelenila, sunca. Meni u Novom Beogradu smeta ujednačenost, ogromni su ti blokovi. Takodje smatram da nije bilo u redu da se potpuno zapostavi Beograd. Bile su potrebne desetine godina da se i tu krene sa izgradnjom. Primer Novog Beograda iskazuje našu osobenost da nikada ne uradimo stvar do kraja več uvek pravimo nešto novo.

Bavili ste se narodnom, seoskom arhitekturom što konotira opštim kulturološkim, savremenim trendom: Misli globalno deluj lokalno. Da li u tom sloganu nalazite poticajne elemente ili smatrate da je to jedan čisto marketinški potez velikih svetskih politika?

Kada se sada osvrnem čini mi se da je oduvek bilo tako. Kada npr. Pogledate Finsku tu se zapaža ono što ide iz lokalne tradicije kao i ono što je internacionalno. Po meni ni Le Korbizje nije samo internacionalista. U svojim radovima ima on mnogo regionalnog. To dvojstvo, taj polaritet uvek je bio prisutan. Danas se o tome mnogo priča. Uzmite za primer naše kuće, one iz centralne Srbije, ili iz Makedonije. Eto kuća Šehu iz Prizrena u kojoj se vidi jedno strukturalno razmišljanje. To je idealna kuća da u njoj napravite jedan porodični hotel. Ima jedinica koje su svaka za sebe ali su u sklopu opšteg koncepta. Ta kuća svojom organizacijom ujedno je i internacionalna i nacionalna.
Na severu Evrope, pak, imate dosta elemenata regionalnog. Arhitektura se ne može staviti pod marketing, mada nemam ništa protiv marketinga. Ona se sastoji iz dvojstva ili trojstva nikada nemate samo jednu komponentu. Uzmite bilo koju arhitekturu: vizantijsku, islamsku ili zapadnu, naći ćete bar tri različita elementa koji je definišu. Po meni nešto uvek pripada kolektivnom a nešto individualnom. Sve se vrti oko unutrašnje motivacije. Kako tu postići ravnotežu to je već pitanje umešnosti

Možemo da govorimo o lepim kućama i onima koje to nisu, funkcionalnim i onim sa lošom funkcijom, privlačnim i neprivlačnim, takodje postoji jedan dizajnerski i umetnički element u arhitekturi koji prepoznaju i lajci i stručnjaci. S obzirom na to zapažanje šta je po vašem mišljenju ono vanvremensko - umetničko u arhitekturi?
U tom kontekstu kao i obzirom da se aspekat dopadljivog na izvestan način kroz vreme menja, možemo govoriti o stilskim promenama (moda ili trenutak vremena) što i jeste bitan element za arhitektu koji stvara. Šta Vi mislite o tome?

Živimo u jednom vremenu koje uslovni rečeno ima svoju modu, svoje moderno. Kada sam počeo da razmišljam o strukturalizmu, to je tada zapravo bila nekakva moda, duh vremena u kome uvek ima pomalo kiča.

Arhitekturaje telo trodelnog sastava: OSNOVA (stereobat, podloga, podnožje), TELO( skladan skup delovakoji ćine jedinstvenost) i POKRIVAČ (krov, zaklon). Onanastaje primenom regulativnih pravilaodredjene sredine stečenih mudrošću, uz gajenje dobrog ukusa. Onaje odgovor nauslove meste, klime, potrebne delatnosti i građevinske tehnologije. Arhitekturaje internacionalnavrednost i sublimat narodskog iskustva- rezultat Velikih tradicijai mudrosti. Arhitekturanije roba. Sledi daje arhitekturanedeljiv deo nauke o prostoru.

Naravno sve je samo pitanje mere: Omnia in numer et menzura. Broj i mera uvek su u nekakvoj geometriji koju arhitekta nosi sobom. Najviše zameram arhitekti kada vidim da mu je prozor rdjav. Meni lično je nedopadljiva izdužena forma i morao sam da prihvatim niz kič rešenja u naselju Kneževac Kijevo jer zapravo smatram da je ljudsko neprikosnoveno pravo da svoj prostor uredi prema sebi. Stambena arhitektura pre svega je arhitektura upotrebe. Kada je u pitanju monumentalna arhitektura sa velikim potezima gde je korišćenje prostora vezano za kolektivno tu se neki drugi parametri ipak moraju primeniti. Kod stanovanja postoje nekakva pravila i osnovno što treba postići jeste konfor prostora. To znači da je prostor dobro osvetlje, dobro provetren i dobro izolovan. To nikada ne može da se postigne ako jedno stepenište postavimo na osam stanova, jer onda nema dobrog provetravanja, ne razmišlja se o orijentaciji i dr. Voleo bih da se o tome raspravlja a ne samo o problematici oblikovanja. Inače prihvatam i da kič po nekada može da bude OK. Jer evo zamislimo da je ceo grad samo sa Korbizjeovim kućama to bi bilo užasno dosadno, u takvom gradu ne bih imao ništa da akvarelišem ni da crtam. Ja npr. arhitekturu Ivana Antića neobično cenim i radi toga što svaku njegovu kuću mogu da crtam, neke druge kuće ne mogu ni da vidim a kamoli da ih crtam. U arhitekturi ima nešto što ja ne bih nazvao umetnošću već pre metafizikom. Uzmimo Antićev SUP, to je jedna od najboljih kuća u posleratnom Beogradu u smislu postavke na terenu ili pak njegov sportski centar 25 maj.

Osim projektnog zadatka i funkcije koju je potrebno zadovoljiti koji još kriterijum pri projektovanju imate?

Osnovni princip je zemljište na kome se radi i program koji vam se traži. Izmedju te dve stvari tražite pravo rešenje. Ja delim mišljenje da je projektovanje sinonim konstruisanja. Konstrukciji pridajem veliku pažnju. Kod tržnih centara na primer bitni su veliki rasponi sa visokim gredama, sve je vidno. Samim tim već kada počnete projektovanje vi modelujete prostor. U konstruisanju vidim jedinstvenu mogućnost da se izrazi unutrašnji prostor kada su u pitanju javni objekti.
Za stambene objekte najvažnija je funkcija zdravog življenja. Na primer, uvek sam težio dvostranoj orujentaciji stana i nekoj otvorenosti prema sredini.

Još davno ste govorili da osim osnovnih stavova u planiranju i formiranju jednog objekta pa i gradskog tkiva, treba da postoji jedna spontanost. Na šta konkretno mislite?

Spontanost ima dva nivoa. Jedno je spontanost arhitekte a drugo je spontanost onoga ko koristi prostor. Spontanost arhitekte vidim u prvim skicama kuće i prostora oko kuće. Spontanost se nalazi u prvimvarijantama, ono ostalo više nije spontanost. Ulazi se u kolotečinu tehnike, plana, zadataka. Druga je korisnička spontanost. Mišljenja sam da bi uvek trebalo ostaviti veliki procenat slobode da se čine transformacije unutar projektovanog kada taj prostor počne da živi. U arhitekturi sedamdesetih i osamdesetih proteklog veka to su bili delovi projektnog zadatka. Išlo se i dotle da se unutra ništa ne uradi da bi korisnici sami organizovali prostor. Ali ni to nije bilo baš najsretnije rešenje jer običan svet bi govorio uradite vi kako mislite da je najbolje. Petlovo brdo je najbolji primer totalne spontanosti.

Veliki deo života proveli ste na Fakultetu, mnoge godine na poslediplomskim studijama. Dok ste bili na Fakultetu bilo je nekoliko transformacija a ova poslednja Bolonjska deluje da će biti veoma radikalna. Šta mislite o promeni nastave?

Bilo kakva sloboda koja dolazi a veća je od prethodnog stanja je dobra. Kada smo R. Radović i ja radili tzv. belu knjigu u vreme kada je B. Bogdanović bio dekan i kada se planirala reforma škola, naš osnovni motiv bio je promenljivost, odnosno mogućnost izbora. Tada je u sistemu školstva sve bilo prilično striktno odredjeno, ništa se nije moglo promeniti. Ja jesam pristalica tih fleksibilnih pristupa, prihvatam da postoje tokovi u struci koji ne mogu da se menjaju ali ima i dovoljno prostora za jedanširok i promenljiv tok. Jer arhitektura kao jedan vid i smisao života prirodno je sva okrenuta ka promenljivosti. Pogledajte konstrukciju na primer. Ona se danas sasvim drugačije tretira nego što je to bilo početkom dvadesetog veka. Osim proračuna postoje i empirijski dokazi, modeli da nešto može da se uradi. Nije više sve svedeno na nekoliko poznatih formula. Tu je naravno i mogućnost upoznavanja sa novim mestima, ljudima, kroz takav kontakt lako i brzo dolaze nove ideje. Jedino je problem kako će se sve to sprovesti.

Zbog čega po vašem mišljenju jedan prostor Beograda kao što je Slavija do danas nije uređen? Da li ste razmišljali koji bi bio najbolji način da se taj prostor definiše?

Nikada nisam učestvovao u konkursima za Slaviju jer ih smatram bezrazložnim. Dok se ne reši saobraćaj u Beogradu, mislim radikalno i generalno, ne mogu da se reše beogradske neuralgične tačke ni Slavija ni Terazije. Svojevremeno sam se dosta uključivao u debate o tim problemima. Smatrao sam da su ti pokušaji samo delimični kao i da se parcijalnim rešenjem ništa ne rešava. Kada su ovde bili američki stručnjaci za saobraćaj oni su posle nekih svojih analiza otišli jer su shvatili da mi nemamo strpljenja da nešto temeljno uradimo. Za Beograd saobraćajno rešenje još nije urađeno. Uz metro o čemu se puno govori trebalo bi uraditi još niz stvari, ponegde spustiti saobraćaj ispod zemlje. Uzmite za primer tunel ispod Terazija koji veoma dobro funkcioniše. Pomislite da ima još niz takvih prolaza, to bi siguran sam pomoglo saobraćajnom rešenju. A beogradska konfiguracija je idealna za takva rešenja.

Le Korbizje je govorio da arhitekti mogu da promene svet. Da li mislite da danas svet menja arhitekte pre nego ga oni menjaju, posebno s obzirom na snagu investitora koji nameću svoje stavove?

Svet i te kako menja arhitekte. Nije rečeno džabe Veži konja gde ti gazda kaže. Projektovanje svake zgrade je proces. Nekada se mislilo da je arhitekta koordinator. U neku ruku i jeste koordinator kod ovih visokotehnički opremljenih zgrada gde imate nekoliko nivoa na kojima definišete koncept prostora. Nekada je to bilo ovako: napravite projekat potom dodju inženjeri i kažu šta treba, medjutim danas u visokotehničkim zadacima to je nemoguće. Već tokom projektovanja morate imati stručnjake i proces teče paralelno. To je jedino moguće. Kod manjih stvari se ne javljaju ti problemi i tu je postupak drugačiji.

Objavili ste brojne pisane radove. Vaša knjiga Uvod u arhitektonsku analizu prvi je susret budućih graditelja sa osnovnim pojmovima o gradjenju kao i sa večitim pitanjem o arhitekturi, nauci i umetnosti? Kakav je vaš odgovor?

Stav da je arhitektura nedeljivi deo nauke o prostoru često dovodi izvesne pravoverne u nedoumicu. Dilema umetnost ili nauka odavno je pokazala svoju besplodnost, jer tanka je nit izmedju nauke i umetnosti. Njihovo večito preklapanje danas nije potrebno dokazivati.

Kada ste u situaciji pedagoga, na prvim godinama studija, te se nadjete pred materijom klasičnih oblika arhitekture ili arhitektonskim projektovanjem, prinudjeni ste da istražujete moguće puteve i da ih u pismenom obliku saopštite sutudentima. S obzirom da su ti putevi istovremeno i u prošlosti i za budućnost pitanje metodologije projektovanja postalo je moj stalni zadatak. Tako sam objavio preko 6o priloga direktno vezanih za postupke, razumevanje, objašnjenja i ocene prostora (medju njima 15 knjiga) i 42 kritičkih osvrta usmerenih pretežno na graditeljska iskustva. Povrh ovih, temeljni prilozi za metodologiju projektovanja bili bi Uvod u arhitektonsku analizu I i II kao i Studija programskih načela arhitektore i njen odnos prema nauci o prostoru. Predočavanje ove sinteze o stvaranju i proceni prostora vodi ka sumi svih saznanja o prostoru , posebno odnosa i rezultata koje očekujemo od ovog zajedničkog rada. U okviru kursa na Poslediplomskim studijama objavio sam 9 knjiga.

Najznačajnija dela:

Arheološka opservatorija na Zelenom brdu, Beograd, 1954-56.; Studentski dom Patris Lumumba, Beograd 1961-62. (sa Đ. Petrovićem); Dom studenata, Niš, 1964-66.; Dom studentkinja, Niš, 1968.; Stambeno naselje Petlovo brdo, Beograd 1967-68. (sa E. Milenković); Osnovna škola u Ul. maršala Birjuzova, (sa Đ. Petrovićem); restoran Ostriga , Pomer, 1972; Lazaret, Petrovac na moru, 1972, projekat; Hotel Minerva, Podgora, 1973-74. (sa A. Žankom); Robna kuća, Brčko, 1975. ( sa E. Milenković); Robna kuća, Bjeljina, 1975. (sa E. Milenković); Poslovne zgrade, Kolarčeva ulica, Beograd, 1972-78. (sa B. Aleksić, E. Milenković); niz konkursnih projekata, ukupno 63, od kojih 13 prvih nagrada, 4 druge nagrade, 6 trećih nagrada i dr.


Preporučene knjige:

Vizuelni rečnik arhitekture

Cena: 2323.65 dinara
Arhitektura italijanske renesanse

Cena: 1522.5 dinara

Podelite ovu stranicu sa prijateljima:
Google! Facebook! Twitter! LinkedIn!
Prethodni članak

Poslednjih 5 vesti iz kategorije FORUM+:
 
Vesti iz YU Builda
YU Build Newsletter
Želite da budete informisani?
Pristupite mejling listi na kojoj ćete jednom nedeljno pratiti najzanimljivije vesti iz oblasti građevinarstva i arhitekture.

 
Kupite stručne knjige
Posebno izdvajamo
Usluge koje nudimo

Od nedavno YU Build može da Vam ponudi uslugu uporedne analize idejnih rešenja koja doprinosi maksimiziranju profita i minimiziranju nepotrebnih troškova na projektu.

Pogledajte na konkretnom projektu kolike uštede su moguće evaluacijom idejnog rešenja i izradom kontrolnog projekta.

Kategorije